За свою 47-летнюю жизнь Захириддина Мухаммед Бабур, оставил богатое литературное и научное наследие. Его перу принадлежит знаменитое "Бабур-наме”, снискавшая мировую признательность, оригинальные и прекрасные лирические произведения (газели, рубаи), трактаты по мусульманскому законоведению ("Мубайин”), поэтике ("Аруз рисоласи”), музыке, военному делу, а также специальный алфавит "Хатт-и Бабури”. Бабур старший сын правителя Ферганского уезда Омар Шейха Мирзы - родился 14 февраля 1483г. в г.Андижане в разгар междоусобной борьбы различных тимуридских правителей в Средней Азии, и в Хорасане за передел обширной территории созданного Тимуром государства.
В 1494г., Омар Шейх Мирза трагически умирает, и 11 летний Бабур был объявлен государем Ферганы. В последующие годы Бабур упорно стремился
...
Читать дальше »
|
Z.M. Bobur was born in 1483, February 14, in Andijon. He was the fifth generation of Amir Temur. In 1494 when Bobur was only 12 years old, he became a ruler. In 1503 – 1504 he conquered Afghanistan. During 1519 – 1525s he tried to conquer India five times. He became the founder of Bobur`s Empire which lasted more than three centuries (1526 - 1858). He died in 1530, December 26, in Agra. His grave was in Agra but then it was brought to Kabul. He gathered his lyric testament in 1519 in Kabul into "Kabul Devonu”, and in 528 – 1529 in "Hind Devoni”.
There is the information that he created the completed devon. The general amount of his poems is more than 400. 119 of them are written in such as style that is called "gazal” and 231 of them are "ruboi”.
|
15 Я томлюсь, зачарован твоим разноцветным платком, Душ томящихся нити, наверное, собраны в нем. К розам щек он порой приникает, и не потому ль Он зовется «сплетающим розы» и «роз цветником»? Он с лужайкою схож, что фиалками сплошь заросла, Где колючек лишенные розы теснятся кругом. Сотням — скорбь, сотням тысяч — безумье принес твой платок, Ибо он твоих губ не однажды касался тайком. О подруга, к мечу привяжи свой платок, и тогда — Не беда, если сердце мое ты разрубишь клинком! Будет счастлив Бабур, если даже, мелькая вдали, На него твой платок лишь повеет слегка ветерком. 16 Пусть эта любовь сулит одно лишь страданье мне, От милой не отрекусь — больней расставанье мне! Как быть с подругой такой? Другому она верна, Неверностью отравив существованье мне. Что странного в том, что я мгновенно безумным стал? Ведь послано вдруг судьбой такое созданье мне. О лекарь, немощь моя все горше о
...
Читать дальше »
|
1 Я наперсницы, кроме души своей, — не нашел, Бескорыстней, чем сердце свое, — друзей не нашел. В человеческом сердце я столько ран не видал И сердечного плена нигде страшней не нашел. Поневоле терплю я разлуки ад: сам себя Я достойным для рая свиданья с ней не нашел. Что же делать? Отправлюсь опять стучать в этот рай, Хоть нигде неприступных таких дверей не нашел. Приучись без подруги своей век прожить, о Бабур, Если верности ты на земле на всей не нашел. 2 Я без тебя весь пожелтел, словно осенний листок поблек. Щеки твои — алый тюльпан, строен и тонок стан-стебелек . Как ты горда, роза моя, как равнодушна к боли моей! В прах я упал к милым ногам, словно осенний желтый листок. Роза моя, вечно цвети, — славен тобою жизни цветник. Не увядай, хоть бы меня ветер печали на смерть обрек. Кровь моих слез, лица желтизна людям, как осень, стали страшны, Но от людей сам я давно, слава аллаху, очень
...
Читать дальше »
|
Заъфдин гўё менинг бу зор жисмим нолдур — Ким, онинг шарҳин демакта хома тили лолдур.
Заъфлиқ жисмим била бу нотавон кўнглум аро Дард ёр эрканга ушбу эгма қаддим долдур.
Мен дамодам қон ютармен ҳажр аёғидин, нетай, Ўзгаларнинг жоми васли гарчи моломолдур.
Зулфиға вобастамен, васлиға йўқдур дастрас, Эй хуш ул озодаким, беқайду фориғболдур.
Ул паридин мен нечук жон элтаменким, Бобуро, Васли мушкил, хажри мухлиқ ғамзаси қаттолдур.
|
Хати — бинафша, хади — лола, зулфи райҳондур, Баҳори ҳуснда юзи ажаб гулистондур.
Ики менги ою доғи юзу сўзи гулу мул, Қади равону тани жону ирни маржондур.
Қошида чину кўзида кину ангабин лабида, Сўзида заҳр ва лекин тилида дармондур.
Қошингға кўп бора олмон, нетай, аролиқда, Ёшим тишинг дуридин айру баҳри Уммондур.
Ўтумни тез этасен ҳар тарафға секретиб от, Саманди ноз инонини бир бери ёндур.
Не навъ васф қилай суратинг латофатини — Ки, ҳуснунга сенинг, эй руҳ, ақл ҳайрондур.
Жафою жавр агар қилса, Бобуро, нетайин, Не ихтиёр манга, ҳар не қилса, султондур.
|
Очилиб икки сочи, юзига ёйилмишлар, Ёруқ жаҳонни кўзумга қоронғу қилмишлар.
Чоғир бағир қонидур барча ишқ аҳлиға, Зиҳи аларки, бу майдин даме ойилмишлар.
Не қилсам, айлама, эй ёр, айбким, менда Жунуну ишқу йигитлик бори қотилмишлар.
Салоҳқа хирад аҳли мени ёвуқ дерлар, Кўрунгки, ушбу чечанлар йироқ ёнгилмишлар.
Не суд ишқни элдин ёшурмоқ, эй Бобур, Чу ҳолатингни бори олам аҳли билмишлар.
|
Янги ой ёр юзи бирла кўруб эл шоду хуррамлар, Манга юзу қошингдин айру байрам ойида ғамлар.
Менинг бу тори мў янглиғ танимға тоблар солди Ул ойнинг юзида сунбул киби зулфидағи хамлар.
Ҳавоға дуди оҳин тутратур ишқ аҳли ғайратдин, Сабо таҳрикидин* ҳар гаҳ паришон бўлса парчамлар*.
Очилди зулфию хайлар* намудор* ўлди юзида, Гул узра чун бўлур пайдо кеча очилса шабнамлар.
Мену кунжи1 ғаму оҳу фиғону ашки хунолуд*, Не хушдур гўшаи холи, майи софию ҳамдамлар.
Кўнгулни ишқ бузди, не асиғ* панду насиҳатдин, Менинг мажрух. кўнглумга ярашмас ушбу марҳамлар.
Юзи наврўзию васли ийдини, Бобур, ғанимат тут — Ки, мундин яхши бўлмас бўлса юз наврўзу байрамлар. ________________ * Таҳрик — ҳаракат. * Парчам — бу ерда: соч, кокил. * Хай — тер томчиси. * Намудор — намоён, зоҳир. * Кунж — чет, бурчак. * Хунолуд — қонга буланган. *Асир (Осиғ)—фойда, наф, баҳра.
|
Балои ишқки, ҳар дам манга жафоедур, Бу ишқдин кеча олмон*, ажаб балоедур.
Хати лабиға тутош бўлса, эй кўнгул, не ажаб- Ки, Хизр чашмаи ҳайвонга* раҳнамоедур.
Ярар бу хаста кўнгул дардиға ўқин яраси, Магарки ҳар яраси ёрнинг давоедур.
Баҳор фаслидуру май ҳавоси бошимда, Аёқ* тут манга, соқийки, хуш ҳавоедур.
Ул ой рақибға бўлди рафиқу Бобурнинг Рафиқу ҳамдами ҳажрида оҳу воедур. _______________ * Олмон — олмайман. * Чашмаи ҳайвон — оби ҳаёт чашмаси. * Аёқ — май идиши, кадаҳ, жом, коса.
|
Шоҳ Султон Увайс бинни Маҳмуд*, Моҳ Султон Увайс бинни Маҳмуд.
Қадду оғзингдин айру тортармен — Оҳ, Султон Увайс бинни Маҳмуд.
Мени ёд айла базми ишқингда Гоҳ, Султон Увайс бинни Маҳмуд.
Хуштурур ҳамраҳим агар сенсен — Роҳ, Султон Увайс бинни Маҳмуд.
Подшаҳдур агарчи Бобур лек, Шоҳ Султон Увайс бинни Маҳмуд. _________ * Султон Увайс — Самарқанд ҳокими Султон Маҳмуднинг ўғли, Бобурнинг холаваччаси (Султон Нигорхонимнинг ўғли).
|
Эй юзи насрин, қомати шамшод, Неча қилурсен жонима бедод?
Сен киби пуркор*, шеваси* бисёр, Билмади, эй ёр, ҳеч киши ёд.
Жаврда нодир, зулмда моҳир, Ишвада қодир, ғамзада устод.
Ёр ғамидин, ҳажр аламидин, Сабр камидин нолаю фарёд!
Бобури бедил*, эй бути қотил, Жаврунга мойил, зулмунга муътод*. __________ * Пуркор — ишчан, фаол. * Шева — 1) одат; 2) ҳунар; 3) ноз-ишва. * Бедил — ошиқ, гирифтор, мубтало. * Муътод — ўрганган, одатланган.
|
Ғофил ўлма, эй соқий, гул чоғин ғанимат тут! Вақти айш эмас боқий, ол чоғир, кетур, бот тут!
Бу насиҳатим тингла: не бўлур киши ёнгла, Не бўлур экин тонгла, сен бу кун ғанимат тут!
Ғофил ўлма давлатта, ўзни солма меҳнатга, Тангри берур албатта, давлат иста, ҳиммат тут!
Хуштурур висоли ёр, анда бўлмаса дайёр*, Бўлса васл беағёр давлату саодат тут!
Ғам черики беҳаддур, чораси будур, Бобур: Бодани кўмак келтур, жомни ҳимоят тут! _________ * Дайёр — соҳиб, уй эгаси.
|
Эшикингга бош урармен телбалар янглиғ юруб, Эй пари, йўл бер висолингғаки, кетмай бош уруб.
Сарв қаддинг борида ўз қаддини чун қилди васф, Ўтқа ёқти боғбон сарви сихисин синдуруб.
Ўлтуруб эрди, қўпуб кетмакка чун азм айлади, Ёна тиргузди мени, алҳамдулиллаҳ, ўлтуруб.
Кўзлари сайд айлар учун телба кўнглумни менинг Қоши ёсини қуруб, кирпик ўқини тўлдуруб.
То сабо зулфини ул гулнинг паришон айлади, Жон била ақлу кўнгулни елга бердим совуруб.
Топшуруб эрдим кўнгулни ёрға, чун борди ёр, Қамдам эттим хаста кўнглумни Худога топшуруб.
Бўйнума занжири ғам, ё бўғзума тиғи ситам, Ҳар не келса ишқ йўлида турубмен телмуруб.
Мен билурмен кўзи қотил, лаъли1 жонбахш эрканин, Чунки, Бобур, ҳажрида кўп йиғладим оғзим қуруб.
|
Ул парининг тиғидин қўрқутма мени, эй рақиб, Ишқида бошимға менинг ҳар не келса, ё насиб!
Эврулуб бошингға, эй ой, қилмишам тарки ватан, Раҳм қилғил мангаким, саргаштадурмен, ҳам ғариб.
Телба бўлмоқлиғдин ўзга чорае йўқтур манга, Ул парирў ногаҳон ар* чиқса уйдин ёсаниб.
Жонда беркитган ўқин чекмак4 манга ранжедурур, Қўйғил ул ўқни, чекай деб ранж чекма, эй табиб!
Бобуро, харгиз5 қулоқ шеърингға ул гул солмади, Гулга не парвое, юз фарёд қилса андалиб. _________ * Ар — агар боғловчисининг қисқартирилган шакли. * Чекмак — бу ерда: тортмоқ, суғурмоқ, чиқармоқ.
|
Ёғлиғингким*, жон била мен хастадурмен, зор анга, Хаста жонлар риштасидиндур магар хар тор анга?
Эврулур бошингғаю гох,и юзунга юз қўяр, Бу жиҳаттин от эмиш «гулпеч»у гах, «гулзор» анга.
Бир чамандур сахниким, бўлғай бинафша сарбасар, Теграси гулзордурким, бўлмағай бир хор анга.
Ёғлиғинг токим юзу кўзушта тегмиш, бордурур Юз менингдек зору юз минг мен киби бемор анга.
Эй кўнгул, юз пора қилса ёр тиғи, ғам ема, Лутф этиб, гар боғлар ўлса ёғлиғини ёр анга.
Кўнглум истар ёғлиғингни, бапки андин бир насим Етса Бобурға эрур жон бирла миннатдор анга! __________ * Ёғлиғ – рўмол.
|
Чун фалак қўймас мени бир лахза васл айёмида, Тонг йўқ, эй бемеҳр, агар ўлсам фироқинг шомида.
Эй кўнгул, юзин кўруб, зулфи паришонин соғин, Шоми хижрондин таваҳҳум* айла васл айёмида.
Зулфидаким маскан эттинг, кўр занахдон* чохини, Воқиф ўлғилким, эрурсен аждаҳрнинг комида.
Ғунчадек оғзинг ғами кўнглумда гар йўқ, бас недур Чок кўнглум хайъати гул ғунчаси андомида?*
|
Келтурса юз балони ўшал бевафо манга, Келсун агар юзумни эвурсам*, бало манга!
Нетгаймен ул рафиқ* билаким, қилур басе, Меҳру вафо — рақибға, жавру жафо — манга.
Бегона бўлса ақл мени телбадин, не тонг, Чун бўлди ул парисифатим ошно манга.
Оҳу ёшимдин ортадурур заъф*, эй табиб, Билдим: ярашмас эмди бу обу ҳаво манга.
|
Келтурса юз балони ўшал бевафо манга, Келсун агар юзумни эвурсам*, бало манга!
Нетгаймен ул рафиқ* билаким, қилур басе, Меҳру вафо — рақибға, жавру жафо — манга.
Бегона бўлса ақл мени телбадин, не тонг, Чун бўлди ул парисифатим ошно манга.
Оҳу ёшимдин ортадурур заъф*, эй табиб, Билдим: ярашмас эмди бу обу ҳаво манга.
|
Не кўрай тўбони* қадди* хушхироминг борида?! Не қилай сунбулни* хатти* мушкфоминг* борида?!
Ким Хизр суйин оғизлағай лабингнинг қошида? Ким Масиҳ алфозидин* дегай каломинг борида?!
Ошиқингни давлати васлинг била қил муҳтарам, Хусн аҳли ичра мунча эҳтироминг борида.
Биздин айру доим эл бирла ичарсен бодани*, Бизни ҳам гоҳи соғин шурби* мудоминг борида.
|
Каких страданий не терпел и тяжких бед, Бабур? Каких не знал измен, обид, каких клевет, Бабур? Но кто прочтет "Бабур-наме”, увидит, сколько мук И сколько горя перенес царь и поэт Бабур.
|
Ты на чужбине - и забыт, конечно, человек! Жалеет только сам себя сердечно человек, В своих скитаньях ни на час я радости не знал! По милой родине скорбит извечно человек.
|
|