salat tayyorlash sirlari, antiqa salatlar qilish, salat qilishni organish, pazandalik sirlari, salatlarni qanday tayyorlaydi, yangicha salatlar, 2017 2018 salatlar,
tort qilish, tortni qanday tayyorlaydi, pishiriqlar qilishni o'rganish, yangicha tortlar qilish sirlari, ajoyib malumotlar, to'rt tayyorlash sirlari, o'rganish, tort kursiga
shirinliklar tayyorlash, pazandalik sirlari, ayollar oshxonasi, pishiriq qilishni o'rganish, pazanda o'quv kurslari, mazali pishiriq, mazali shirinlik tayyorlash, sherlar.net. ... Soqol o'stirish uchun nima qilish kerak (yigitlarga maslahatlar)
AYOLLAR UCHUN FOYDALI MASLAHATLAR MAKEUPLAR / АЁЛЛАР УЧУН ФОЙДАЛИ МАСЛАХАТЛАР МЭЙКАПЛАР BO'YANISH USULLARI KOSMETIKALAR MASLAHATLAR AYOLLAR UCHUN PARVARISHLAR GIGIENIK MASLAHATLAR KERAKLI MA'LUMOTLAR Макияж Гўзаллик мактаби Тенденциялар Интервью Ҳаёт тарзи Янгиликлар ДЎКОН
QIZIQARLI FAKTLAR / ENG QIZIQARLI FAKTLAR / JUDAYAM QIZIQARLI FAKTLAR / AJOYIB VA ENG QIZIQARLI FAKT / КИЗИКАРЛИ ФАКТЛАР / ФАКТЛАР / ЖУДАЯМ КИЗИКАРЛИ ФАКТЛАР / ҚИЗИҚАРЛИ ФАКТЛАР / ФИЗИҚАРЛИ / ФАКТЛАР / АЖОЙИБ
+18 HIKOYALAR / +18 ХИКОЯЛАР / ZO'RAVONLIK QURBONLARI / ЗУРАВОНЛИК КУРБОНЛАРИ / НОМУСГА ТЕГИШ / СУРЛАШ / ҚИЗЛИГИНИ ОЛИШ ХИКОЯЛАРИ / ХАЁТИЙ ХИКОЯЛАР / КАТТАЛАР УЧУН ХИКОЯЛАР / JINSIY YAQINLIKLAR / ZO'RLANGAN AYOLLAR
Наш опрос
Статистика
Онлайн всего: 31
Гостей: 31
Пользователей: 0
Главная / Bosh sahifa » 2022 » Январь » 3 » «2021 йилда ўқиган энг севимли 5 китобим». Билл Гейтс йил давомида қандай китобларни ўқиди?
8:14 AM
«2021 йилда ўқиган энг севимли 5 китобим». Билл Гейтс йил давомида қандай китобларни ўқиди?
Миллиардер Билл Гейтс ўз анъанасига мувофиқ 2021 йил учун ҳам қандай китобларни ўқиш мумкинлиги ҳақида блогида ёзиб қолдирди. Унинг 2020 йил ёзида тавсия этган китоблари аллақачон ўқувчиларнинг севимли асарларига айланиб бўлганди. 2021 йилда Gates Foundation асосчиси 5 та китобни севиб мутолаа қилгани, болалигида қандай асарларни мириқиб ўқигани ҳақида китобхонларга сўзлаб берди.
Болалигимда илмий фантастикага мубтало бўлиб қолгандим. Пол Аллен иккимиз Айзек Азимовнинг «Пойдевор» трилогиясини соатлаб муҳокама қилардик. Эдгар Райс Берроуз ва Роберт Хайнлайннинг ҳар бир асарини ўқиб чиққанман (айниқса, «Ой – қаҳри қаттиқ бека» жуда ёқарди). Ушбу ҳикояларда мени беҳад ҳаяжонлантирган нимадир бор эдики, имкон чегараларини босиб-янчиб ташларди.
Улғайганим сари ҳужжатли адабиётларни кўпроқ ўқий бошладим. Мен ҳамон инновацияларнинг мазмун-моҳиятини очиб берадиган китобларга қизиқардим, бироқ бу йўлда ҳақиқий оламимиз ҳақида сўзлайдиган нимадирларни ўрганиш муҳимроқ туюлди. Охирги пайтлари эса бола пайтим ёқтирган китобларга қайтгим келди.
Бу йилги таътилим рўйхатида иккита ажойиб илмий фантастик асар ўрин олган. Биринчисида воқеалар қуёшдан қарийб 12 ёруғлик йили узоқликда рўй берса, иккинчиси худди шу ерда, Қўшма Штатларда содир бўлади. Аммо ҳар иккисиям инсоният муаммоларни ечиш учун технологиялардан қай тариқа фойдаланаётгани ҳақида. Бу рўйхатга яна илм-фаннинг илғорлиги ва тарихда ўтган энг машҳур шахс тақдирига бошқа тарафдан қарашга ундовчи бир жуфт китобни қўшмоқчиман.
Йил бўйи ҳайратланарли китобларни кўп ўқидим – жумладан, Жон Доррнинг иқлим ўзгаришлари ҳақидаги сўнгги асарларини ҳам — лекин қуйидагилар энг севимлилари бўлиб қолди.
Жефф Хокинс, «Минг мия: интеллектнинг янги назарияси».
Илмий фантастик ёзувчилар хаёлини сунъий интеллект каби бир қанча мавзулар банд этган. Ҳақиқий сунъий интеллектни яратиш учун нима қилиш кераклигига қизиқсангиз, ушбу китоб ақл бовар қилмас назарияларни тақдим этади. Эҳтимол, Хокинс PalmPilot’нинг ҳамкор ихтирочиси сифатида жуда машҳурдир, бироқ у неврология ва машина илми ўртасидаги боғлиқликни ўн йиллаб ўрганган. Унинг ўйларини таништиришга ушбу китобдан-да афзалроғи йўқ.
Ген системаси таҳрири — CRISPR охирги ўн йилликнинг ажойиб, эҳтимол, энг муҳим илмий ютуғидир. Ишим шунга боғлиқлиги боис аввал бошдан бу илмдан бохабар эдим — технологияларни қўллаш бўйича бир қанча лойиҳаларга асос солаётгандик — бироқ биокимёгар, Нобель мукофоти совриндори Женнифер Дудна ва ҳамкасбларининг кашфиётлари жам кенг қамровли, равон китобидан кўп билимни ҳамон ўрганаман. Айзексон эса ген таҳрири атрофида айланадиган муҳим этник саволларни ўртага қўйиб, жуда яхши иш қилди.
Казуо Ишигуро, «Клара ва қуёш».
Роботлар ҳақидаги мазмунли асарларни ёқтираман. Ишигуронинг хаста, ёш қизнинг «сунъий дўст» ҳақидаги романи ҳам бундан мустасно эмас. Гарчи воқеалар дистопик келажакда рўй берса-да, роботлар ёвузликка хизмат қилмайди. Аксинча, улар инсон уруғини сақлаб қолиш учун бирга, баҳамжиҳат ҳаракат қилади. Китобни ўқигач, супер ақлли роботлар билан ҳаёт қандай кўринишда бўларди деб ўйлаб қолдим. Биз одатда, бундай машиналарга технологиянинг бир бўлаги ёки шунга ўхшашроқ нарса деб қарашга ўрганганмиз.
Магги ЎФаррел, «Ҳамнет».
Мабодо, Шекспирнинг мухлиси бўлсангиз, адибнинг шахсий ҳаёти энг машҳур песаларидан бирини ёзишда нечоғлик муҳим рол ўйнаганини ўқиб, китобга мубтало бўласиз-қоласиз. ЎФаррел асарини биз биладиган «Қасиданавис»га асосланиб иккита далил замирига қуради: Шекспирнинг 11 ёшида ўлган Ҳамнет исмли ўғлининг вафоти ва фожиадан икки йил ўтиб «Ҳамлет» трагедиясининг ёзилиши. Мен кўпинча адибнинг бебаҳо қаҳрамон сифатида тасвирланган рафиқаси Анна ҳақида ўқишни хуш кўраман.
Энди Уир, «‘Яшасин Мария’ лойиҳаси».
Аксар инсонлардек мен ҳам Уирни «Марслик» асари орқали танигандим. Унинг сўнгги романи ўрта мактаб ўқитувчисининг бошқа юлдузлар тизимида уйғониб, у ерга қандай бориб қолганини эслай олмаслиги ҳақида. Асарнинг қолган қисмида муаллим кунни асраб қолиш учун фан ва муҳандисликни қандай қўллагани хусусида сўз боради. Ўқиш мароқли бўлганигами, бутун бошли китобни бир ҳафта охирида тугатгандим.